Novi lipi dan iskoristija san za obilazak gradilišta na Širini. Namjerno Širina, jer ipak je rič o najvećem gradilištu u Hrvatskoj, i još k tome u našem Solinu. Nisan snima video, ne zato šta se nema šta vidit, nego zbog automobilske buke. Al san zato bacija koju fotku čisto da ostane trag da san bija tamo.
Na terenu poznata slika. Jedna oplata, jedan stup, par radnika. Gradilište koje bi tribalo ključat od aktivnosti izgleda više ka pauza između dva radna tjedna.
Na drugoj strani grada, u isto vrime, lokalne radove obilazi naš Dale Dalibor Ninčević. Kamera spremna, kadar uhvaćen, promo video snimljen. Tamo se može, tamo nema buke, nema zastoja, nema neugodnih pitanja.
I ne, nije stvar u tome ko je nadležan, a ko nije. Stvar je u poruci. Ako već kamera prati gradonačelnika, možda bi koji put tribala svratit i na Širinu. Jer kad bi se snimilo stvarno stanje bez montaže, bez kuteva koji skrivaju prazninu možda bi se neko zapita zašto najveće gradilište u državi funkcionira s opremom za jedan stup dnevno.
Jer promo spotovi su lipi. Ali beton se ne izliva od lajka.
