Kod velikih požara uvik je isti scenarij. Tuga i plač kad vatra uvati borovu šumu, zapuše bura i onda protutnja kroz misto. Vatrogasci daju sve od sebe, spašavaju kuće i ljude, kanaderi lete, svi se mole da vitar stane.
A kad sve prođe, onda se pitamo, ko je kriv?
Po meni, najveći krivac je vlast i institucije koje su tribale napravit sve da do ovoga uopće ne dođe ili barem da posljedice budu šta manje.
Govorit ću samo o Solinu i onome šta gledamo svojim očima svaki dan.
Desna strana Ulice Stjepana Radića puna je privatnih parcela koje niko, ali baš niko, ne održava. Suva trava, drača i gusto raslinje, a kuće odma tu.
Zakon postoji odavno. Grad ima komunalne redare. I onda će komunalni redar reć: „Ja san napisa kaznu.“
Dobro, napisa si kaznu. I šta onda?
Je li je iko platija? Je li parcela očišćena?
Nije.
Pa koja je onda svrha kazne ako je ono zbog čega si je napisa ostalo isto?
Ako vlasnik neće očistit parcelu, zar nije dužnost Grada da, tamo di mu zakon to omogućava, očisti istu i pošalje račun vlasniku?
Ali jebiga, ovo je Solin. Svak svakoga zna.
I onda ide ono: „Nemoj, jebiga, neman ti ja kad to čistit. A ako mi napišeš kaznu, neman ja od čega platit. Pa znaš me, dugo smo prijatelji itd….“
I tako prođe još jedno lito.
Druga stvar su padine Kozjaka i šuma koja ih krasi. Dovoljno je otić gore i pogledat kako to izgleda. Gusto raslinje između stabala, suve grane, drača… Kad to osuši lito i zapuše bura, to je ko da si kanistar benzine polija po šumi. Napalm bomba koja samo čeka iskru.
O izvoru rike Jadro i Majdenu neću puno ni pisat, ukratko džungla.
Vjerujem da Hrvatske šume svake godine u svojim planovima i proračunima imaju poprilične iznose pod raznim stavkama održavanja, gospodarenja i protupožarne zaštite.
E pa mene zanima koliko se od toga stvarno vidi na Kozjaku i u blizini izvora Jadro?
Jer ono šta mi vidimo je da se šuma jednostavno ne održava kako bi tribala.
I onda svakih nekoliko godina izbije požar i napravi posal umisto njih.
Očisti sve.
Samo šta taj način „čišćenja“ može koštat nečiju kuću, imovinu, a ne daj Bože i ljudski život.
I onda ćemo nakon požara opet slušat isto: ekstremne temperature, suša, bura…
Pa ljudi moji, bura u Dalmaciji puše otkad je Dalmacije. I liti je vruće otkad je lita.
Zato se požar ne sprječava kad se pojavi prvi dim. Tada je već kasno.
Požar se sprječava misecima i godinama prije čišćenjem parcela, održavanjem šuma, protupožarnim putevima i provođenjem zakona bez gledanja ko je čiji prijatelj, rođak ili poznanik.
Vatrogasci su zadnja linija obrane i njima kapa do poda.
Ali prva linija obrane tribala bi bit odgovorna vlast i institucije.
A kad godinama gledaš gorivo oko kuća i po padinama Kozjaka i ne radiš ništa, onda kad sve izgori nemoj mi govorit da je kriva bura.
Bura je samo napravila ono šta smo joj mi svojim neradom omogućili.
