Kad Plenković dođe u Solin, i kamen prodiše, iza njega bager do bagera, radnik do radnika, ka da se gradi Dubai na Jadru. Kamere snimaju, vrpce se režu, obećanja teku brže od pitke vode.
Ali čim kolona auta nestane iza brda nestane i svega ostalog. Sutradan na gradilištu muk. Nema bagera, nema radnika, nema ni tragova da je itko ikad tu bio, osim možda svježe ugaženog blata i poneke table “radovi u tijeku”.
Isto je bilo i s izletištem na izvoru Jadra, rekli smo tad “kasnit će”. Kasnilo je. Godinama.
Danas nismo bili na otvaranju, ali ne moramo ni biti, već znamo scenarij. Radovi počinju kad dođu kamere, staju kad one odu, a rokovi… rokovi su tu samo da se imaju šta probit.
