Evo danima čitam ovu trakavicu oko novog trga u Solinu i polako dolazim do zaključka da je najbolje da više ništa ne diramo.
Majke mi.
Ugasimo bagere, zaključajmo lopate, vratimo pikamere u skladište i stavimo na ulazu u Solin tablu:
„ZABRANJENO KOPANJE – MOGUĆI RIMLJANI.“
Jer u Solinu čim zabiješ lopatu u zemlju, ili pukne cijev ili izađe Rimljanin. Treće nema.
I sad imamo novi trg.
Projekt postoji, radovi krenili, a ispod pronađeni arheološki ostaci i mozaik s paunom. I odjednom se digla tolika buka da san u jednom trenutku pomislija da je Dalibor u tri ujutro osobno doša s mišalicom i reka:
„Ajde zatrpavaj toga pauna dok narod spava!“
Alo ljudi.
Arheološki ostaci u Solinu nisu baš iznenađenje stoljeća.
Da sutra meni isprid zgrade pukne vodovodna cijev i dođu je prominit, ne bi me iznenadilo da nakon pola metra radnik digne glavu i kaže:
„Nevene, imamo problem.“
„Šta je?“
„Rimska vila.“
„A voda?“
„Voda će pričekat. Došli konzervatori.“
I onda se tuširaj u Saloni.
Najviše me, moram priznat, zabavlja ova nagla ljubav prema starinama.
Ljudi moji, pa Salona vam je tu.
Nije u Egiptu.
Ne triba avion, putovnica ni viza.
Možeš pješke.
Imaš tamo starina da ih tri dana obilaziš, pa nešto baš i ne vidim da se narod gura.
Nisan još čuja na radiju:
„Pozor vozačima, zbog velikog broja posjetitelja kolona prema Manastirinama proteže se sve do Širine.“
Niti je iko nazva doma:
„Ženo, kasnit ću na ručak.“
„Di si?“
„U Saloni.“
„Šta radiš?“
„Čuvam starine.“
Ajde, molin te.
Salona nam desetljećima stoji prid nosom. Ima dijelova koje bi tribalo uređivat, održavat, prezentirat i pokazat svitu kako Bog zapovida. Ali čim se ispod budućeg trga pojavi mozaik, odjednom je pola grada završilo arheologiju, a druga polovica konzervaciju.
Još malo pa će se u kafiću naručivat:
„Mala, jednu veliku s ladnin i donesi mi mišljenje konzervatorskog odjela za kasnoantičku urbanu vilu.“
A šta se trga tiče, ja bi volija jednu revolucionarnu stvar.
Da ga prvo vidimo gotovog.
Možda će bit lip.
Možda neće.
Možda ćemo svi sist na njega, popit kavu i reć: „Bome, dobro je ovo ispalo.“
A možda ćemo reć: „Dale, jebate, šta napravi?“
Za to imamo oči.
A imamo i iduće izbore.
Do tada će gradonačelnik radit ono za šta je izabran, opozicija će radit ono za šta postoji, novinari će pisat, Facebook će gorit, a mi ćemo po starom solinskom običaju prvo sve popljuvat, pa se šest miseci kasnije na istom mistu slikat za Instagram.
Samo vas jednu stvar molim.
Kad trg bude gotov, nemojte više ništa kopat.
Jer kakve smo sriće, dva metra dalje pronaći ćemo drugog pauna.
A onda smo najebali.
