Od prvog dana Solin Live prati nogomet naših solinskih i kliških klubova. Nikad nismo pratili splitske klubove, pa tako ni Hajduka. Ne zato šta imamo nešto protiv Hajduka, nego zato šta smo odlučili prvo gledat svoje dvorište.
Ja san ka dite igra nogomet, trča za balunon ka i svako drugo dite, ali kasnije me taj sport jednostavno presta zanimat. Drago mi je kad pobijede naši solinski i kliški klubovi, a bome mi je drago i kad pobijedi Hajduk.
Nikad nisan bija član Torcide, niti san se gura među navijače, ali san cili život bija ulični fajter. A ulica te nauči puno više nego šta neki nauče kroz cili život sideći u političkim foteljama. Nauči te pripoznat ko stoji iza svojih ljudi, a ko samo iza svojih interesa.
I zato danas, kad moran birat između politike i Torcide, bez razmišljanja biran Torcidu!
Zašto?
Zato šta je Torcida bila jučer, tu je danas i bit će sutra. A ovi naši političari? Danas su na funkcijama, sutra ih nema nigdi, a neki završe u Remetincu ili gule kumpire po udrugama, glumeći društveno korisne građane.
A onda na scenu stupaju naši veliki, neovisni mediji. Oni šta pišu po narudžbi, šta za šaku eura od čovika naprave sveca, a od drugoga kriminalca. Danas je, eto, na red došla Torcida.
E pa, gospodo, Solin Live nikad nije bija ničiji plaćenik, pa neće ni danas!
I zato ovoga puta javno dajemo veliku podršku Torcidi.
Jer, gospodo moja, još niste završili priču s Berošem i brojnim aferama u kojima su nestajali naši milijuni. Još čekamo odgovore za Gospić, za Salonit, za Mravinačku kavu i za sve one koji su godinama na račun naroda gradili svoje male carevine.
A sad bi vi sudili Torcidi zbog navijanja za svoj klub?
Nemojte vi meni pričat o pretjerivanju i držat lekcije Torcidi. Malo je čudno da vam toliko smeta glas s tribina, a godinama ste gluhi i slipi na sve ono šta se događa u ovoj državi. Kad narod viče, onda je problem. A kad se narod krade, onda svi muče.
E pa, gospodo, nije problem u Torcidi, nego u tome šta ste vi od ove države napravili!
I ono šta me najviše smeta jest koliko se brzo zaboravlja dobro.
Kad je Petrinju pogodia potres, ko je među prvima krenija pomoć? Kad su požari gutali Omiš i našu Dalmaciju, ko je bija na terenu? Kad je tribalo pomoć ljudima u nevolji, nosit, kopat, čistit i dat ruku, koliko je puta upravo ta ista Torcida bila tamo?
Tada vam nisu smetali ni njihovi transparenti, ni šalovi, ni pjesma. Tada su bili momci velikoga srca. A danas bi ih najradije sve stavili na stup srama.
Ne ide to tako, gospodo!
Zanimljivo je kako se u ovoj državi uvik pronađe vrimena za osuđivat navijače, ali kad triba raspravit di su nestali milijuni, ko je odgovoran za otrovanu zemlju, uništene tvornice i opljačkani narod, onda nastane muk.
I znate šta je najveća razlika između Torcide i naših političara?
Torcida ne triba izbore da bi postojala, ne triba stranačku iskaznicu da bi opstala, a bogami ni medijsku kampanju da bi okupila ljude.
Političari dolaze i odlaze. Torcida ostaje.
A vi, gospodo, prije nego šta krenete držat lekcije momcima s tribine, pogledajte malo vlastite redove. Ima tamo puno više posla nego na Poljudu.
Nisan torcidaš, nisan ni neki veliki ljubitelj nogometa. Ali jesan čovik koji zna cijenit pripadnost, zajedništvo i pruženu ruku kad je najteže.
I zato danas, ka vlasnik jednog malog lokalnog portala, bez velikih sponzora, političkih gazda i onih koji bi mi govorili šta smim, a šta ne smim napisat, javno kažem:
Torcida, imate moju podršku!
A vi, gospodo političari i vaši medijski trubači, nastavite navijat za svoje fotelje. Samo nemojte zaboravit jednu stvar.
Torcida je od 1950. na tribinama, a puno vas neće dočekat ni iduće izbore u svojim foteljama.
